petak, 11. svibnja 2018.

„PRAVDA ZA DAVIDA“: Javna rasprava o našoj smjeni Lukača?!


Svoj lični stav sam zauzeo: Dragana Lukača više ne priznajem kao ministra policije i od  toga neću odstupiti. Istovremeno unutar „PRAVDE ZA DAVIDA“ otvaram javnu raspravu oko toga: da li nas preko 220 000 članova ovog saučesnika u ubistvu našeg Davida možemo priznati kao ministra? To što su juče režimski "taster-poslanici" izglasali nas ničim ne obavezuje da zločincu dajemo legitimitet. Kako Davor kaže: oni su jedno, a mi nešto sasvim drugo i više ne možemo živjeti u istoj zamlji!


Piše: Borislav Radovanović

Nakon jučerašnjeg poniženja Republike Srpske, nezapamćenog u njenoj burnoj istoriji, više ništa neće biti isto! Zapamtite: NIKAD! Juče smo jasno razgraničili ko su to oni, a oduvijek znamo ko smo to mi. Već danas između njih i nas započinjemo izgradnju „Kineskog zida“. Od danas postoje dvije Republike Srpske – njihova i naša! Mislim da oko toga u „PRAVDI ZA DAVIDA“ više nema dilema.

Nisu juče Dragan Lukač, Željka Cvijanović i Radovan Višković ponizili Davora Dragičevića i 220 000 čestitih, pravdoljubivih i čovjekoljubivih građana, nego su ponizili najviše političko tijelo Republike Srpske, a to znači i samu Republiku (pa zešto ne reći i Bosnu i Hercegovinu čiji smo državljani).

No, od prozvanih Lukača ili Viškovića mnogo gori su oni koji su pritiskom tastera za glasanje jednom kriminalcu i zločincu omogućili da i dalje nekažnjeno ubija, da truje našu djecu, da Republiku Srpsku podređuje svojim kriminalnim interesima. Uskoro slijedi objavljivanje imena svih onih koji su juče zlikovcu i sociopati omogućili da i dalje provodi zulum nad napaćenim narodom. Davor ih je upozorio da promisle šta rade, da ćemo ih poimenično suočiti sa odgovornošću, a oni to očito u svojoj poremećenosti nisu mogli shvatiti.

Šta su juče Lukač i zna se poimenično koji sve njegovi zločinački „jarani“ učinili? Šta je to preko čega u „PRAVDI ZA DAVIDA“ ne možemo i nećemo preći? Time bi izdali samog Davida i istinu i pravdu oko koje smo se okupili. To je neoprostivo!

Zamislite samo o kakvim sve sociopatološkim poremećajima govorimo. Da jedan ministar policije juče „obrazlaže“ kako je David o Lukačovih i Ilićevih narko dilera tražio „dim“ marihuane. Da se posvađao sa njima zato što mu nisu dali da povuče koji dim džointa – KOJI SU ONI KONZUMIRALI (znači činili prekršaj). I čime ministar to „dokazuje“? Ni manje ni više nego izjavama njegovih „vojnika“, njegovih i Ilićevih narkodilera!

Davida nema da kaže istinu, a Lukač to koristi da ga mrtvog satanizuje „dokazima“ u vidu izjava njegovih i Ilićevih narkodilera. Nema Davida da kaže kako ih je možda zatekao da u toaletu lokala konzumiraju narkotike, pa im zaprijetio prijavom. Nema Davida da kaže kako je možda iste zatekao u PRODAJI NARKOTIKA, znači u krivičnom djelu. Ma nema Davida da kaže istinu zbog čega je ubijen!

Uspio je naš „Đakac“ zaživotno osumnjičiti Filipa Ćuluma, a onima koje je zadnje kontaktirao rekao je kako će im sutra ISPRIČATI ISTINU. No, zlikovci su se pobrinuli da ne dočeka to sutra i da ne ISPRIČA ISTINU! I malo im je što su ga zvjerski mučili, što su ga krajnje svirepo ubili, nego psihopate poput Lukača „moraju“ i mrtvog da bjesomučno i bolesno napadaju. Zar sa takvima da živimo u istoj zemlji?!

Šta je dalje umobolnik Lukač uradio pred našim očima? Bez trunke čovješnosti i saosjećajnosti napao je Davora. Kakav sociopata treba biti pa za roditelja mrtvog djeteta reći da „izvodi dobro pripremljen performans“? Svi znamo da Davor nekih 30 noći nije mogao zaspati. Znamo kad je izašao i javno svima rekao kad je po prvi puta odspavao nekoliko sati. No, najbolje znaju Davidovi prijatelji šta se događalo noć ranije i zašto su hitali da čuvaju svog HEROJA! Ili, kako sam Davoru tada rekao: „Razumi da ta djeca u tebi vide SVECA.“. Mi znamo ko je naš Davor i zato nas BOLE ONAKVE GNUSNE UVREDE!

To su stvari preko kojih se ne prelazi! Te podvale o krivičnim prijavama i tužbama protiv Slobodana Vaskovića i Davora treba shvatiti na pravi način. Odlično Lukač zna da će na kraju zbog svoje tužbe morati Davoru i Vaskoviću isplatiti štetu. No, šta njemu znači to što će za godinu-dvije njima morati platiti par hiljada maraka odštete za neosnovane tužbe? Njemu treba „spas“ sad, OVOG TRENUTKA!

Zato ova „poruka“, koju režimski mediji maksimalno plasiraju, nema veze sa Davorom i Vaskovićem – prekaljenim borcima, nego sa preko 220 000 članova „PRAVDE ZA DAVIDA“ i ko zna koliko još simpatuzera. Cilj je zastrašiti sve one mlade djevojke i momke, sve one porodice koje sa svojom malom dječicom svakodnevno dolaze na trg, sve one koji na društvenim mrežama UZBUNJUJU JAVNOST! Preko Davora i i Vaskovića, za koje znaju da ih se ne boje i da ih ne mogu slomiti, nastoje samo zaplašiti one sa manje iskustva – ove mlade djevojke i momke, koji baš kao i njihov drugar David ranije, samo traže istinu i pravdu.

Eto čuli ste juče i da ja instrumentalizujem Davora. Znamo i Davor i ja da slušaju svaki naš razgovor i upravo zato pričamo preko normalne mreže. Možemo mi razgovarati i da nas Lukač ne može prisluškivati, ali nam je trebao dokaz da nas nezakonito prisluškuje i to je juče budaletina kakav jeste pred svima „priznao“.

Čuli ste i da sam duševni bolesniik, da sam pokušao ubiti načelnika, da mi je oduzet pištolj... Nešto nisam zainteresovan da javnosti objašnjavam njegove nebuloze. Mnogo jednostavnije i učinkovitije mi je obratiti se anketnom odboru, da oni od Lukača zatraže dostavljanje dokaza svojih navoda. Jedan ministar ispred državnog organa iznio je neke navode vezane za temu kojom se parlament bavio. Da bi provjerio validnost njegovih navoda anketni odbor može od njega zatražiti da dostavi i DOKAZE na kojima to zasniva.

Pa da vidimo tu medicinsku dokumentaciju na koju se Lukač poziva kad me naziva duševnim bolesnikom. Da vidimo tu prijavu policije za pokušaj ubistva načelnika, da pokaže tu potvrdu o oduzimanju pištolja o čemu je lupetao. Posebno da pokaže tu dokumentaciju o disciplinskim postupcima koje pominje. No, tu nešto valja znati.

Zbog ovih navoda ću se obratiti anketnom odboru samo da dokažem KAKO LUKAČ LAŽE. I to iz vrlo pragmatičnih razloga: ako dokažem da je pred parlamentom lagao u vezi mene – onda kompletno njegovo izlaganje dovodim u pitanje. Cilj je da anketni odbor parlamentu predloži njegovu smjenu zbog svih silnih laži koje je iznio na zasjedanju i oko slučaja stradanja Davida. Kako da policija istražuje ovaj zločin dok se saučesnik u ubistvu nalazi na njima nadređenom položaju i ometa istragu?

Znači, doći će vrijeme kad ću svjedočiti protiv Lukača pred Sudom BiH za organizovani kriminal. Isto tako, svaku njegovu laž i nezakonitost ću debelo naplatiti i štošta pride. Međutim, ovoga trenutka cilj je da institucijama omogućimo da rade ono šta su Davor i Suzana zatražili prvog dana – da istraže istinu! Lukač i ostatak saučesnika institucije u tome ometaju i moramo ih maknuti. Je li to dovoljno razumljivo?

Za kraj se vraćam na esenciju trenutnog problema. Ja nemam nikakvih barijera i tu sam već zauzeo jasan stav – DRAGANA LUKAČA VIŠE NE PRIZNAJEM ZA MINISTRA! Baš kao što sam nedavno predsjednicu suda u Prijdoru obavijesti kako više ne priznajem njen sud. Prikupio sam dovoljno dokaza o nezakonitostima sudija i vijeća sudija, tužilaštva i policije, sve im to „uvalio“ u predmet i sad ih jednostavno kuliram. Za mene taj sud više ne postoji! Tačka!

Sad, moje lično mišljenje ne moraju dijeliti i drugi u grupi „PRAVDA ZA DAVIDA“. Zato potičem javnu raspravu. Kako prednje rekoh: možemo li oprostiti ono šta je juče Lukač uradio nad mrtvim Davidom,  nad našim Davorom, nad „PRAVDOM ZA DAVIDA“, nad Republikom Srpskom? Možemo li izdati Davida tako što ćemo davati legitimitet njegovim dželatima? Mogu to učiniti „taster poslanici“ režima, ali i mi imamo neku snagu – nas preko 220 000. Hoćemo li je pokazati jedinstvenim stavom?

Podvlačim: javna rasprava podrazumijeva prijedloge, kritike, ideje, razmjenu mišljenja... Hajde da ovo pitanje raspravimo i to baš javno: da bi svi mogli doznati argumente, činjenice, mišljenja i sve ono šta će svako od nas 220 000 potegnuti. Pa nismo mi „taster-poslanici“ – nego „PRAVDA ZA DAVIDA“. Obavimo raspravu, razmotrimo opcije i donesimo (a ne moramo!) nekakav stav, odluku, zaključak ili šta već.

Ako donesemo odluku saopštićemo je javnosti ponašati se shodno NAŠOJ VOLJI, a nikako šta nam četrdesetak bitangi, koje mi krvavo plaćamo, nameće.

Mi smo „PRAVDA ZA DAVIDA“!