Порука професора Алексе Милојевића поводом протеста у Бањалуци

Поштовани читаоци,

у цјелости преносим текст који ми је у име покрета СНАГА НАРОДА прослиједио проф др Алекса Милојевић и какав обрађује сутрашње протесте у Бањалуци. Истичем како сам са изреченим потпуно сагласан.

"СНАГА НАРОДА

Датум 09.05.2016

                                   Проф др Алекса Милојевић

МИТИНГ ОПОЗИЦИЈА 14.05.2016. – ЗА И ПРОТИВ

                        

Када зло власти постане неподношљиво, а народ се тог зла не може да ослободи  редовним институционалним поступцима, часно је дјело и природна обавеза опозиције да позове народ на протесте. Да се на тај начин покуша уклонити постојећа, штетна власт.

У свим демократским друштвима то је неспорно право народа које се до краја поштује. Органи реда се до краја труде да омогуће народу да несметано искажу своју вољу.

У недемократским друштвима таква окупљања су углавном забрањена

У високим деспотским системима  иде се корак даље. Високи деспот жели да покаже сву своју моћ и сав цинизам према народу. Да га до краја понизи. Да на супрот ојађеним и опљачканим, које треба да доведе опозиција на свој митинг, он доведе своје пљачкаше и владаоце. Да пљачкаши и опљачкани стану раме уз раме  а ОН велики да гарантује да се ништа неће догодити. Да се ништа не смије догодити. Како би на тај начин исказао сву своју моћ и сво понижење народа . Без обзира на ниво пљачке народ мора да остане миран. Пљачкаши су јачи од опљачканих.

Митинг и контрамитинг је идеална прилика да се пређе у нову „вишу“ фазу политичких односа код нас.То је изузетна околност за  задовољење основне потребе деспота коју прилику он настоји да до крај искористи.

Социјалном садржају митинга опозиције он жели да супротстави премоћни национални садржај  свог контрамитинга. ОН о одбрани народа и државе а опозиција о „бакиним уштипцима“. Замља и народ су нападнути изнутра са стране опозиције а ОН велики деспот, са својих недостижних висина, стаје у њихову одбрану. Посебно имајући у виду да се је опозиција удружила са  „спољним непријатељем“.

Да би умакао одговорностима за почињено зло економског уништења Републике Српске  Милорад Додик настоји да то зло прекрије већим. Да народ уведе у још веће зло појачаних социјалних и посебно међунационалих затегнутости. Митинг и контрамитинг су идеалне прилике за то. За ту врсту почетка.

Опозиција има све разлоге да дубоко размисли да ли да Милораду Додику пружи прилику да злоупотребљава њихов митинг, још једном загади све просторе својим, њему потребним, али веома опасним, национализмом.

Социјално је природни садржај митинга. Контрамитинг ће бити испуњен националним садржејем. То је опасан показатаељ надирања фашистичког  у политици и почетак великих народних невоља. Милораду Додику је управо потребно то ненадмашно зло национализма да би умакао одговорностима за учињено. На жалост за задовољење те његове потребе има вјерне сараднике на другим националним странама, код којих је та потреба подједнако изражена.

Да ли ће тешко социјално стање у Босни и Херцеговини наћи своје пожељно разрјешење у потребним системским промјенама  или ће се запасти у живо блато појачаних међунационалних невоља, једно је од најтежих питања наше будућности. Сва тешкоћа је што постојећа власт из све снаге жели та погоршања.

За ослобођење народа од ове власти потребно је развити сасвим нове стратегије.

Када се успињао у политици био је недостижни европејац и глобалиста. Презирао је све што је српско само да би се допао странцима. За њега је тада Република Српска била Република Шумска  а своју оданост Босни и Херцеговини, а одбојност према Србији, изражавао је то ријечима да је боље бити у Босни ентитет него провинција у Србији.

И поред тога није одмицао од своје политичке безначајности. Све док будно око колонизатора није у њему препознало изузетне особине које  „красе“ свакога који је спреман да у име остварења властитих циљева крене у колонијално уништавање властитог народа. Невиђена похлепа и још већа страст за влашћу особине су које су довеле Милорада Додика  на мјесто предсјеника Владе. По свим обиљежјима равно државном удару . Са основним задатком да поништи дотадашњу приватизацију подјеле и оствари нову приватизацију продаје и тиме да проведе економски геноцид над властитим народом. Да му уништи привреду, прије свега индустрију. Ради подсјећања Шпанци су спалили оне своје који су им уништили индустрију. Историја је учитeљица живота.

Након учињеног свeг овог невиђеног економског зла Милораду Додику је умјесто европејства сада потребан национализам На европејству је стицао богатство и чинио зла  а на национализму би да та богатства сачува и избјегне полагање рачуна.

Свако ко мисли да је у Босни и Херцерговини могуће градити чврсте међунационалне бедеме или је луд или злонамјеран. А када се та злонамјерност упорно понавља и настоји остварити потребно је привођење одговорностима.

Да смо народ који мисли на своју будућност Милорад Додик је морао да буде ухапшен омах ујутро 18.01.1998 године када је пристао на велеиздају насилног именовања за предсједника владе. Како би се спријечило да народом владају издајници. Сада се то зло издаје веома развило и пријети угрожавањем народа. Да је то тада учињено данас не би било потреба за оваквим митинзима. Народи у Републици Српској би били неупоредиво сретнији и задовољнији.

Умјесто митинга и контрамитинга било би много дјелотворније размишљати о томе како зауставити Милорада Додика у његовим злим намјерама жртвовања властитог народа  да би умакао одговроностима?"