POBJEDA I PORAZ REPUBLIKE SRPSKE

Današnjim protestnim/kontraprotestnim okupljanjima Republika Srpska je svim „zabrinutim dušebružnicima“ poslala poruku velike pobjede. Istovremeno, samokritično moramo priznati još jedan poraz naroda i države!

Da ne bi bilo kakve zabune – blagovremeno sam se javno distancirao od današnjih protesta. I danas stojim na istom polazištu da je sve ovo danas prezentovano u Banjaluci tek puko preusmjeravanje narodne energije u pravcu daljeg razaranja supstance i naroda i države od strane privilegovanih „elita“. Drago mi je da je i Boračka organizacija Republike Srpske kasnije izašla sa sličnim stavovima.

Međutim, ovih dana sam strpljivo pratio bukvalno gebelsovsko zastrašivanje građana Republike Srpske od strane plaćenih, preplaćenih i potplaćenih „inkvizitora“ u službi režima. Pobojao sam se da nakon toga niko „normalan“ neće ni pomisliti da priđe parku „Mladen Stojanović“. No, građani su demantovali moje strahove i pokazali potrebnu hrabrost, odnosno otpor „inkvizitorima“. Nisu se Srbi prepali ni „obrijanih vehabija“, ni Sorošovih „šarenih laža“, ni Zavjetnika (čemu i komu?), a ponajmanje 2 000 policajaca, i to mi je drago.

Bez želje da povlađujem bilokome tvrdim da se NAPOKON i u Banjaluci čula GLASNA KRITIKA ovakve nakaradne vlasti i to upravo od autentičnih boraca, porodica stradalnika za Srpsku,  nezaposlenih, poljoprivrednika i građana. Savez za promjene je izveo jednu sasvim pristojnu predstavu: nakon ukazivanja na probleme od strane autentičnih predstavnika pojedinih kategorija građana artikulisan je zahtjev za promjenom vlasti. Sasvim legitimno i politički opravdano ponašanje. Kad to uporedimo sa „solističkim koncertom“ Dodika – ruku na srce: opozicija je povela sa 1:0.

Dakle, ono šta je mene zanimalo i zbog čega sam bio posebno zainteresovan za ovaj događaj jeste PRAVO NA SLOBODU MIŠLJENJA I IZRAŽAVANJA, kakvo je u Srpskoj odavno pogaženo, uskraćeno i zatrto. Građani su pokazali da im je to pravo važnije i od vlastite bezbjednosti, a posebice u kontekstu nezapamćenog zastrašivanja kakvom su izloženi prethodnih dana. To mi daje motiva da nastavim sa svojim „protestom“ kakav traje godinama i na način kakav to svakodnevno prezentujem.

U tom smislu narednih dana uslijediće moj odgovor „inkviziciji“. Namjerno sam sačekao da građani sami demantuju sve te silne „teorije zavjere“ o rušenju Srpske, a sad će morati da trpe sve ono šta im namjeravam javno izreći. Da li će odreagovati na moje navode ili će se UOBIČAJENO sakriti i pobjeći od sukobljavanja argumenata to ostavljam svakom ponaosob, ali da pojedince čeka „seciranje“ – to je nedvojbeno! Znači, najavljujem ozbiljno razobličavanje svih manipulacija, laži i oblika zastrašivanja kakvima su se „inkvizitori“ služili ovih dana. Normalno, uz imenovanje „inkvizitora“!

Na kraju, neću mnogo govoriti o porazu kakav je danas demonstriran u Banjaluci iz prostog razloga što će to biti esencija kritika kakve pripremam „inkviziciji“. Ono šta je suština našeg poraza jeste činjenica da je opšte nezadovoljstvo naroda još jednom usmjereno u pogrešnom pravcu, ka pogrešnim ciljevima i zarad dalje erozije i naroda i države. Osim smjene vlasti, kakva poruka je danas poslana iz našeg najvećeg grada? Izrečeno je da ovoj ili onoj kategoriji vlast TREBA DATI – šta!? Kojekakva davanja!?

Dok god se mi budemo bavili „milostinjom“, dok god to posmatramo kroz prizmu „davanja“ i ino, teško da ćemo postići kakve ozbiljne promjene. Da budem kristalno jasan: socijalnu pravdu teško je bilo dostići u u socijalističkim uređenjima, ali činjenica je da mi pojma nismo imali šta je socijalna nepravda dok nismo upoznali KAPITALIZAM, odnosno najgori njegov pojavni oblik imperijalni kapitalizam. Nadam se da smo danas svjesni u kakvu pogrešku i obmanu smo svojevremeno upali, te da ćemo tražiti načina da to suštinski i smisleno promijenimo.

Samo, sloboda se ne stiče traženjem milostinje, kojekakvih davanja i uopšte „traženjem“. Sloboda se ostvaruje NAMETANJEM volje VEĆINE u vidu JEDNAKOPRAVNIH građana. Činjenica je da obespravljeni, osiromašeni i opljačkani u ovom društvu čine apsolutnu većinu. Činjenica je da gro građana traži društvo u kakvom ćemo svi podjednako dijeliti i dobro i zlo, odnosno i bogatstvo i siromaštvo. Znači, problem je u načinu artikulisanja volje građana. To je nešto šta Savez za promjene nije ponudio i da će naša volja morati da sačeka neku bolju političku „ponudu“. Šta znam – možda čak moju!?

Vidite, neću ovde zastupati ideje socijalizma, komunizma ili marksizma, ali ću u svoju terminilogiju uvesti jednu izvedenicu kakva će u budućnosti biti okosnica borbe za jednakopravnost, socijalnu pravdu i novo društvo – ANTIKAPITALIZAM! Kapitalizam razara supstancu i velikih, a posebno malih (poput našeg), naroda, razara čovječanstvo, tako da se toj monstruoznoj pojavi moramo suprotstaviti, a kako drugo nego antikapitalizmom? No, o tome u narednim danima.