четвртак, 13. јул 2017.

Ćulumovo „NE“ Dodiku



Povodom kontraverznog skupa „podrške“ generalu Mladiću, zakazanom za 11. jul, činjenično gledano Direktor policije Darko Ćulum je Miloradu Dodiku jasno izrekao – NE, to tako ne može!



Piše: Borislav Radovanović

MUP Republike Srpske je odlukom o zabrani mitinga u Banjaluci iznenadio javnost do nivoa da se rijetki usuđuju uopšte komentarisati šta se stvarno dogodilo. Smatralo se da je pitanje održavanja ovog u mnogočemu kontraverznog javnog skupa već gotova stvar, a onda saopštenje naše policije dolazi „k'o grom“ i bukvalno šokira javnost. Doista, šta se ovde dogodilo?

Ukoliko se želimo baviti špekulacijama možemo kalkulisati sa mogućnošću da je organizator skupa (čitaj: Milorad Dodik) procijenio da će biti slab odziv građana. Jedan sasvim izgledan građanski bojkot ovog skupa je nešto šta bi u političkom smislu Dodiku nanijelo ozbiljnu štetu. Zato je mogao jednostavno svom ministru Draganu Lukaču naložiti „izlaznu varijantu“ u vidu ove zabrane.

Elem, sljedeća pretpostavka je mnogo realnija. Možemo sasvim utemeljeno kalkulisati sa strahom Milorada Dodika da bi međunarodna zajednica ovaj skup mogla okvalifikovati kao gest destabilizacije i kršenja prava, te upravo njega okvalifikovati odgovornim.

Uplašio se Dodik da bi ovaj skup mogao poslužiti kao izgovor da mu Evropska Unija i pojedine moćne države uvedu sankcije – poput postojećih američkih. Više puta sam pisao o tome kako Milorad Dodik panično strahuje od sankcija Evropske Unije, Njemačke, Velike Britanije, Francuske... Sjestan je on odlično koliko su ga američke sankcije teško oštetile, vidi da predstavnici drugih država od njega bježe kao od „kuge“, te da evropski moćnici samo čekaju pogodan trenutak.

Elem, možemo se i dalje baviti špekulacijama, ali bih se radije posvetio činenicama. Dakle, nepobitno je da je MUP RS ovaj javni skup zabranio u spornom danu. U Srpskoj nije problem održati desetine skupova podrške generalu Mladiću i to u svih 364 dana u godini. Problematičan je samo jedan dan – 11. jul. Zašto?

Odgovor na prednje pitanje je vrlo jednostavan. Ono šta je 11. jul za Bošnjake, to je 5. avgust za Srbe. U pitanju su simbolički datumi opštenarodnog stradanja! Sad, zapitajmo se kako bi se Srbi ponijeli spram ideja da neko 5. avgusta u Mostaru organizuje miting podrške generalu Anti Gotovini, ili u Bihaću skup podrške generalu Atifu Dudakoviću?

No, ključno pitanje jeste šta činiti u slučaju da nekakva ekstremističko-politička grupacija zatraži odobrenje da u Srebrenici održi miting podrške Naseru Oriću? Policija funkcioniše na određenim principima i stručnjaci u toj oblasti odlično znaju šta znači narušavanje uspostavljenih principa. Ukoliko dozvoljavanjem mitinga za Mladića produkujemo „kontramiting“ za Orića ukupno smo narušili stabilnost, mir i bezbjednost uopšte.

To su vrlo osjetljive i rizične situacije i toga je naš MUP odlično svjestan. Zato neki ljudi u policiji proaktivno-preventivno zabranjuju ovaj skup na sporni dan, kako bi za ubuduće uspostavili princip po kom će sprečavati i slične pojave kakve vređaju Republiku Srpsku, srpski narod, ali i kakve mogu proizvesti tešku destabilizaciju i haos.

Ovde, napokon, dolazimo u poziciju da rastumačimo šta se objektivno dogodilo. Saopštenjem da policija NIJE SPOSOBNA obezbijediti dva mirna javna skupa u stvari obesmišljavaju se sve one silne tvrdnje da je MUP Srpske sposoban kontrolisati bezbjednost i u teško radikalnim situacijama.

Prema onome šta nam naša policija redovito „servira“ zaključili smo da je MUP RS sposoban adekvatno odgovoriti na DVA ISTOVREMENA TERORISTIČKA NAPADA tipa onoga šta se svojevremeno dogodilo u Kumanovu (40 terorista). Sad sami sebe demantuju tvrdnjom da nisu sposobni obezbijediti ni dva mirna javna skupa. To budi ozbiljne sumnje u pogledu onoga u šta nas policija ubjeđuje.

Istina je sljedeća: MUP je i više nego dovoljno kapacitiran da adekvatno odgovori na zahtjeve iz Srebrenice i Banjaluke. To je činjenica u koju ne treba sumnjati. Samo, ovde je pitanje procjene policije da li zamišljena manifestacija u Banjaluci može proizvesti dugoročne i teške posljedice po ukupnu bezbjednost?!

Policija ima to pravo/nadležnost da u slučaju rizičnih okupljanja građana, kakva možda nisu rizična u datom trenutku, ali dugoročno zasigurno jesu, odluči da NEĆE dozvoliti realizaciju nečijeg zahtjeva. I to se ovde objektivno dogodilo. Policija je odlučila da NEĆE dozvoliti ovaj kontraverzni skup na bazi procjene rizika kakve povlači.

Samo, kako u datim okolnostima predsjedniku Dodiku, kao stvarnom kreatoru ove provokacije, reći „NEĆU“? U policiji se za „NEĆU“ ide na disciplinski postupak. Zato policajci vijekovima praktikuju da u slučajevima odbijanja neređenja prosto kažu „NE MOGU“, a onda to opravdaju kakvim-takvim razlozima.

Nemojmo se uopšte zavaravati oko toga da MUP doista nije sposoban realizovati postavljene zahtjeve, samo je procjena najodgovornijih rukovodilaca bila da je skup u Banjaluci dugoročno opasan, narušava opšte principe... da policija nije u funkciji realizacije nečijih DNEVNOPOLITIČKIH POENA, a ponajmanje CILJNE POLITIČKE DESTABILIZACIJE.

Na kraju, pominjanje „najodgovornijih rukovodilaca“ dovodi nas do pitanja: ko je konačni donosilac odluke od zabrani banjalučkog mitinga? Prema zakonskim ovlaštenjima to je svakako Direktor policije. Možemo se samo zavaravati oko toga da je ova odluka donesena mimo direktora Darka Ćuluma. Uostalom, ako pažljivo čitamo saopštenje policije vidimo da to nije odluka nadležne PU Banja Luka, nego odluka MUP-a, a to u konkretnom slučaju znači direktora Darka Ćuluma.

Znači, da rezimiramo, direktor Darko Ćulum je Miloradu Dodiku na policijski način rekao – NEĆU! Međutim, kao stari policijski vuk promoćurno je dao obrazloženje kakvo realno ne stoji, ali je u datim okolnostima najlakše branjivo, najmanje bezbolno i po njega i po policiju kojom rukovodi.

Kad sam u ranijim tekstovima objašnjavao da će Ćulumovo pozicioniranje na mjestu direktora policije donijeti značajne promjene prevashodno sam mislio na organizovani kriminal, njegovu užu specijalnost. Elem, ovim posljednjim „NEĆU“ pokazao je jednu novu dimenziju djelovanja, na kakvoj mu treba javno čestitati.