Dodik odlikovao Nikolića ordenom “Pavlović banke”

  

Ekskluzivno otkrivam dokaz po kom bi Tužilaštvo BiH u predmetu “Pavlović banke” trebalo tražiti svjedočenje Tomislava Nikolića. No, valjalo bi da se tužilaštvo pozabavi i pitanjem: da li je spornim kreditom iz 2008. Milorad Dodik u stvari pribavio 500 000 evra, koje je „donirao“ za formiranje Srpske napredne stranke?

Piše: Borislav Radovanović

To da Aleksandar Vučić ometa/sprečava istragu oko Dodikove kupovine vile na Dedinju i podizanja kredita kod „Pavlović banke“ danas je neupitno. Elem, zašto to čini, kakav je njegov interes? Prikrivanje kriminala nikako se ne može podvesti pod patriotizam. Nešto drugo je u pitanju.

U stvari, vidi sad paradoksa, aferu oko Dodikove kupovine vile na Dedinju objelodanili su upravo tadašnji faktički šefovi Srpske radikalne stranke (SRS) – posebice potpredsjednik Tomislav Nikolić i generalni sekretar Aleksandar Vučić. I to su ciljno učinili kao vid odmazde zbog Dodikove podrške Borisu Tadiću povodom predsjedničkih izbora. Svi se sjećaju kvalifikacija tipa „politički pobačaj“.

Iz stenograma Narodne skupštine Srbije može se utvrditi kako su Radikali prozivali Dodika za kupovinu skupocjene vile na Dedinju i čak pokazivali fotografije iste. No, dovoljno je pretražiti sajt SRS i naći saopštenje naslova “Klevete Milorada Dodika” od 29.01.2008. godine, koje prenosim u cjelosti:

“Izborni štab Tomislava Nikolića konstatuje da se Milorad Dodik strašno uplašio za svoju vilu na Dedinju, te je nastavio da laže, vređa i kleveta, kako Tomislava Nikolića, tako i građane Srbije.

Izborni štab Tomislava Nikolića postavlja pitanje Miloradu Dodiku i režimskom kandidatu Borisu Tadiću: Koliko novih vila i sumnjivih poslova građane Srbije košta klevetanje Milorada Dodika?

Jedna od tačaka predsedničkog programa Tomislava Nikolića je borba protiv korupcije i kriminala, pa će u skladu da tim i kriminalne aktivnosti Milorada Dodika biti pod lupom nadležnih državnih organa.”

Za provjeru vjerodostojnosti navoda dovoljno je kliknuti na: https://www.srpskaradikalnastranka.org.rs/saopstenja/klevete-milorada-dodika.html ili pogledati fotografiju.

Znači, lideri Radikala su pravovremeno ukazivali da je kupovina sporne vile kriminal, te produkovali snažnu političku i medijsku aferu. U tim trenucima ključno pitanje bilo je odakle tadašnjem premijeru Srpske 750 000 evra za kupovinu vile. Za taj iznos Dodik nije imao pokriće i prijetila mu je istraga. Iz saopštenja vidimo da je istraga prezentovana kao „tačka predsjedničkog programa“ Tomislava Nikolića.

Međutim, već te 2008. godine Tomislav Nikolić „zaboravlja“ predizborno obećanje i on lično, baš kao i njegovi sljedbenici, tu temu prestaje potencirati. Zašto? Šta se dogodilo? U stvari do danas je ostala nerazjašnjena potonja „iznenadna ljubav“ između Dodika i Nikolića, a da ne zaboravimo i Aleksandra Vučića.

Da bi došli do odgovora moramo proanalizirati neke podatke iz krivičnog predmeta „Pavlović banka“. Iz dokaza u posjedu tužilaštva vidimo da je Milorad Dodik sa svog računa u Pavlović banci 14. maja 2007. godine prebacio 750 hiljada evra na svoj račun u “Komercijalnoj banci” Beograd. Dva dana nakon toga od beogradske banke kupuje spornu vilu, koju uknjižava kao vlasnik i bez tereta (vidi foto ugovora).

Elem, tu Tužilaštvo BiH ide sa ocjenom prema kojoj je Dodik sporni kredit podigao kako bi prikrio nelegalno stečeni kapital, a zbog straha od istrage koju su mediji posebno potencirali nakon radikalskih “Nikolić-Vučić optužbi”. No, da li je baš tako?

Postojeći dokazi jasno ukazuju da je Dodik maja 2007. na račun “Pavlović banke” položio 750 000 evra, te ih prebacio na račun “Komercijalne banke”. Uopšte budalasto djeluju tvrdnje kako je Dodik kao depozit položio 750 000 evra, a onda isti taj iznos podigao kao kredit (pa da još plaća kamate). Nema prostora za dileme oko toga da je tadašnji premijer Srpske u bankarske transakcije unio ogroman novac za koji nije imao dokaze o legitimnom porijeklu.

U daljem tužilaštvo ide sa nekakvim konstrukcijama da je Dodik fingirao podizanje kredita, ali da je tih 1 468 373 maraka (700 000 evra) bar dijelom ostavio Slobodanu Pavloviću da servisira fiktivni kredit. Pavlović jeste za taj kredit položio depozit u iznosu od 489 457 maraka i pretpostaviti je da mu je to vraćeno.

No, kad Pavlovićev depozit odbijemo dolazimo do toga da je Dodik u stvari pribavio nekih 978 916 maraka ili 504 595 evra. Dakle, dolazimo do te famozne cifre od pola miliona evra koje je Dodik imao na raspolaganju. Nema sumnje da je podigao novac, a pitanje je samo: zašto mu je bio potreban?

Vjetojatno ovde skeptici razmišljaju kako pomenuti iznosi za Dodika predstavljaju „sitnicu“, no valja podsjetiti da je tada tek godinu i po bio na poziciji premijera. Na već potrošenih 750 000 evra za kupovinu vile upitno je da li je imao još pola miliona evra za „nove transakcije“. U konačnici i u istrazi se pretpostavlja da je novac zadržao za sebe.

Da je našem voždu trebao novac možda najbolje ukazuje to što je u „reprogramu kredita“ upisao hipoteku baš na spornu vilu. Elem, za potrebe upisivanja hipoteke vještak je vrijednost vile procijenio na 1 260 000 evra, odakle proizilazi da je već samom kupovinom Dodik profitirao preko pola miliona evra.

Ipak, vratimo se na uvodno pitanje: da li je Milorad Dodik „donirao“ pola miliona evra Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću za formiranje Srpske napredne stranke? Sporni kredit bio je operativan već krajem juna ili početkom jula 2008. godine. Nekih dva mjeseca nakon toga Tomislav Nikolić donosi „sudbonosnu odluku“: podnosi ostavku u SRS i sa jednim brojem Radikala formira zaseban skupštinski klub.

Mjesec potom (10. oktobar) registruje SNS i sad slijedi sasvim logičko pitanja: odakle pare? Tu ne treba biti naivan – da bi neko registrovao iole respektabilnu stranku, izgradio stranačku infrastrukturu, sve to promovisao i ino treba podosta novca. Pola miliona evra zasigurno nije dovoljno za takav poduhvat, ali može značajno pomoći.

Dakle, da prednje rezimiramo. Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić su svojevremeno Dodika doveli u vrlo tešku situaciju, kako sa pozicije politike, tako i u domenu potencijalnog krivičnog progona. I onda su iz samo njima znanih razloga „zaboravili“ i Dodikovu vilu, i predizborna obećanja i one silne uvrede kakve čestiti ljudi ne praštaju nikad. Koji je stvarni razlog Nikolićeve i Vučićeve iznenadne „amnezije“? Ili, odakle dolazi njihova potonja „silna ljubav“?

Elem, na samom kraju vratimo se na početak. Danas nema sumnje da Aleksandar Vučić ometa/sprečava istragu Tužilaštva BiH kakvu su upravo Tomislav Nikolić i on „blagovremeno“ zagovarali i medijski maksimalno promovisali. Ima li kakvog racionalnog objašnjenja za njihovo takvo ponašanje? Možda ima u sumnji da je Milorad Dodik svojom „donacijom“ svojevremeno pomogao u ostvarenju onoga šta su Nikolić i Vučić kasnije postigli.