četvrtak, 7. prosinca 2017.

„KORT tužilaštvo“ i „KORT policija“


Umjesto da hapse bandite i zlostavljače menadžemnta „KORT marketa“ tužilaštvo i policija progone obespravljene i traumatizovane radnike. Nameću robovlasništvo kao oblik društvenog uređenja Republike Srpske!


Piše: Borislav Radovanović

U prvom tekstu o zlostavljanju radnika u Republici Srpskoj, naslova „Ima li pravde za radnike KORT-a?“ (vidi vezani tekst) pokušao sam animirati javnost na planu zaštite radnih prava. No, medijima je očito novac od reklama važniji od istine i pravde.

Posljednja dešavanja ukazuju da obespravljene radnike „KORT marketa“ i krovne kompanije „Frukta trejda“ tek čeka golgota kakvoj se niko nije nadao. Šta se aktuelno događa?

Obespravljeni, a posebno oni otpušteni, radnici obratili su se inspekcijskim organima, te zaprijetili sudskim tužbama. Da bi izbjegli odgovornost za teška zlostavljanja radnika i nezakonite otkaze menadžment preduzeća protiv otpuštenih radnika podnosi krivične prijave.

Da je cilj tek izbjegavanje odgovornosti vidi se iz „skalabuženih prijava“, bez ikakvih validnih dokaza odgovornosti radnika. Pošto krivični progon ima prednost u odnosu nad radno-pravnim sporovima preduzeće je podnijelo krivične prijave samo kako bi izbjeglo ili odugovlačilo odgovornost za nezakonitosti sopstvenog menadžmenta.

No, ponašanje organa krivičnog gonjenja po tim prijavama dovodi nas u poziciju da sasvim slobodno govorimo o „KORT tužilaštvu“ i „KORT policiji“.

Zamislite, desetine i stotine najtežih zločina (ubistva, organizovani kriminal) godinama sakupljaju prašinu u tužilačkim ladicama, a prijave KORT-a dobijaju prioritet kao da je nedajbože (???) neko upucao Dodika lično. Kad nemaju vremana napisati naredbe o sprovođenju istraga usljeđuju usmene naredbe, a samo kako bi postupci išli što brže.

Uglavnom, već je poznato da je KORT podnio prijave protiv nezakonito otpuštenih radnika iz Koz. Dubice i Kostajnice, a vjerojatno isti scenarij slijedi i u drugim gradovima gdje su radnici odbijali potpisati mjenična zaduženja i za to „sankcionisani“ vanrednim popisima i otkazima.

I ovde dolazimo do sada već bivše radnice KORT-a koja je prva javno progovorila o zlostavljanju kakvo je pretrpila, opisano u vezanom tekstu, Biljane Ćurčija iz Koz. Dubice. Juče je u PU Prijedor saslušana u svojstvu osumnjičene po prijavi njenog poslodavca.

Može policija po usmenoj naredbi postupajućeg tužioca saslušati osumnjičeno lice, ali nikako po pravilima „KORT tužilašta“ i „KORT policije“. Zakonodavac je predvidio da se ova procesna radnja čini po Zakonu o krivičnom postupku, a to znači i poštivanje odredaba tog zakona koje su u slučaju Biljane Ćurčija teško kršene.

Konkretno, osumnjičeni ima pravo razmatranja svih dokaza i činjenica na bazi kakvih se sumnjiči za konkretno krivično djelo. Ovde se već preko decenije teško krše prava građana na način da im šturo saopštite za koje krivično djelo ih saslušavate, te od njih tražite izjavu. I tu mnogi koji nemaju para za advokatske usluge, kao gospođa Ćurčija, pristaju na krajnje neprimjerenu pravnu podvalu.

Osumnjičeni daju paušalna objašnjenja spornog događaja umjesto da se konkretno izjašnjavaju o dokazima protiv njih, pa i da prilažu i predlažu dokaze oslobađajuće prirode. Ovakvo ponašanje predstavlja teško kršenje prava građana, a kakva se tokom kasnijeg postupka većini „obije o glavu“.

Pored toga „osumnjičena“ Biljana Ćurčija je inspektorima pokušavala detaljno obrazložiti kakvim sve vidovima psihičkog i fizičkog zlostavljanja/nasilja je izložena od strane onih koji su je „tužili“. No, takvi navodi ne odgovaraju „KORT policiji“, pa odbijaju da se time bave.

U daljem, gospođa Ćurčija je pripremila medicinsku dokumentaciju i pokušala istu predati policiji. Očekivano, odbijena je. Zamislite, kako pomenuh u prvom tekstu, jadna žena je hospitalozovana zbog teških poremećaja pritiska i rada srca. Uz to trenutno je podvrgnuta psihijatrijskom tretmanu zbog saniranja pretrpljenih trauma fizičkog i psihičkog nasilja od strane poslodavca.

Kriminalistiku svrstavaju u humanističke nauke, ali ovde de fakto imamo „KORT kriminalistiku“ u kojoj žrtve tretiraju kao žločince, a stvarni zločinci su zaštićeni samo zato što imaju milione i političku zaštitu. Policija bi trebalo da funkcioniše na principima viteštva, a ovde pokazuju kako su i više nego spremni maltretirati obespravljenu i teško bolesnu ženu.

Sa druge strane da se suprotstave bandidu poput Duška Reljića i njegovim zaštiticima Dušanki i Zoranu Tegeltiji ni ne pomišljaju. Našu „KORT policiju“ ne zanima obespravljivanje radnika, seksualno zlosatavljanje žena, kriminal na kom su Reljić i Tegeltije izgradili imperiju i ino.

„KORT policija“ je na zadatku uspostavljanja robovlasništva kao oblika društvenog uređenja Republike Srpske. I to pod nadzorom „KOTR tužilaštva“. Žalosno!

Elem, za kraj, građani mi se sve češće javljaju i ukazuju na nezakonitosti ovog preduzeća, ili o svojim iskustvima sa menadžmentom. To znači da neću prestati pisati o ovim problemima, a i zašto bih kad je zanimanje građana na društvenim mrežama za prvi tekst premašilo bilokakva očekivanja?

VEZANI TEKST: „Ima li pravde za radnike KORT-a?“ na: http://borislavradovanovic.blogspot.ba/2017/11/ima-li-pravde-za-radnike-kort-a.html