Besplatan savjet Davidovim ubojicama i saučesnicima!

Ubojicama i svim saučesnicima (uključujući i one „uniformisane“) „TEŠKOG UBISTVA“ nad Davidom Dragičevićem pro bono dajem dva savjeta. Prvo, neka večeras u 18,00 pogledaju kolika silna snaga i energija postoji protiv njih. Drugo, da samoprijavljivanjem i priznanjem izbjegnu drakonske kazne zatvora (do 45 godina!)

Piše: Borislav Radovanović

Svi direktno ili indirektno krivično odgovorni za stradanje našeg Davida moraju shvatiti neminovnost sa kakvom su suočeni. Sve njihove kalkulacije nastale u okviru „istrage“ Darka Ilića danas su besmislene i kontraproduktivne po njih same. Večeras će moći preko medija, pa ako su toliko hrabri i direktno, da vide i shvate kolika snaga ČVRSTO stoji protiv njih.

Kolika je stvarna moć „PRAVDE ZA DAVIDA“ već su mogli shvatiti iz činjenice da su iz istrage bukvalno POMETENI ministar Lukač, direktor policije Ćulum i njihov lažov Darko Ilić. Ukoliko su se ubojice i saučesnici ranije uzdali u njihovu pomoć i zaštitu danas trebaju shvatiti kako u ovoj zemlji nema moći koja se može suprotstaviti „PRAVDI ZA DAVIDA“. Ukoliko oko toga imaju bilokakvih dilema neka popodne u 18,00 časova sami vide dosad najveću demonstraciju onoga šta odistinski predstavlja „PRAVDA ZA DAVIDA“.

Pored toga postavljam fotografiju sa koje se vidi šta je zakonodavac propisao u slučajevima poput Davidovog. Davor Dragičević odavno javno govori kako ZNA da je njegov sin brutalno ubijen (pravno: počinjeno je „teško ubistvo“). Isto tako odavno Davor ukazuje kako ubojice njegovog sina čeka zatvor do 45 godina i ništa od toga nije izrekao neargumentovano. Od prvog dana Davor i Suzana stoje na čvrstim ubjeđenjima, a protok vremena i potonji događaji samo dokazuje koliko su U PRAVU. I tako će biti dok god svi odgovorni za zločin nad njihovim sinom ne budu najstrože kažnjeni.

Znači, ovde su prezentovane surove činjenice o kojima svi odgovorni treba ozbiljno da razmisle. Možda će neko odlučiti da rizikuje i pokuša izbjeći kaznu. No, to automatizmom znači da će njegova kazna na kraju biti mnogo veća od one koju bi dobio u slučaju priznanja, pomaganja u istrazi, sporazuma o krivici. Najmanja kazna za ovaj zločin je 10 godina zatvora, a direktnim počiniocima ovde ozbiljno prijeti i maksimalno moguća kazna od 45 godina. Već iz ovakvog raspona kazne ima smisla priznati i kroz pregovaranje o krivici tražiti milost.

Što se tiče različitih oblika saučesništva u ovom djelu (organizovanja, podstrekavanja, pomaganja...) svako ko je u bilokakvom inkriminisanom doticaju sa zločinom treba da razmisli o dvije stvari. Prvo, priznanje krivice i pomaganje u istrazi može čak rezultirati tužilačkim amnestiranjem od krivične odgovornosti. Drugo, i za saučesnike kazna se određuje spram težine počinjenog zločina. Ovde pojedinci moraju znati da mogu dobiti ozbiljne zatvorske kazne zato što su nekoga negdje prevezli, nekoga pozvali telefonom, sakrili neki dokaz ili uništili trag, lagali, lažno prijavljivali „provale“ u kuće, podmetali „dokaze“... Posebno ako se dokaže da su to činili umišljajno.

Za kraj posebno apelujem na policijske službenike koji su na bilokakav način došli u doticaj sa ovim zločinom. Ovde nema sumnje da su neki od njih izvršili kakvo naređenje, pa čak moguće i bez svijesti u čemu trenutno saučestvuju. No, njihovo nečinjenje nakon što su shvatili kako su zloupotrijebljeni je kažnjivo i to u domenu strožijeg kažnjavanja. Niko u „PRAVDI ZA DAVIDA“ nije naivan, a ponajmanje različiti stručnjaci (samo)angažovani u ovoj grupi, zbog čega odlično znamo da se DOKAZANO LAŽNA „kriminalistička verzija“ Darka Ilića nije mogla realizovati bez saučesnika iz policijskih redova.

Zato već na prvom koraku upravo od pripadnika policije očekujemo da se sami jave timu Siniše Kostreševića i kažu istinu. Autor teksta u ovakvim slučajevima ima pozamašno iskustvo i sa te pozicije odlično zna kakve sve greške čine policajci u prikrivanju zločina ili pomaganjupočiniocima. Policajci uvijek prvi „padaju“ na iole ozbiljnijoj kriminalističkoj obradi, a ponajviše zato što „misle da znaju“. Sad će ih kriminalistički obrađivati inspektori koji znaju mnogo više od njih, uz opasku da ne očekuju nečiju pomoć ili zaštitu.

U svojoj dugogodišnjoj praksi nebrojeno puta osumnjičeni su mi lafo nudili „pomoć“ i uvijek dobijali isti odgovor: „Pomozi ti sebi!“. I ovoga puta svim akterima zločina nad našim Davidom preporučujem da „sami pomognu sebi“ tako što će reći istinu, pomoći da se ovaj krimen adekvatno istraži i procesuira, pa se mogu nadati i milosti suda. Pa čak i milosti „PRAVDE ZA DAVIDA“ čiju će stvarnu moć danas biti u prilici neposredno spoznati.